Najbitnije informacije o stazi:
Ovde se nalaze sve zanimljivosti koje ćete saznati tokom šetnje sa vodičem:
| Tema | Povezanost sa stazom | Izvor |
| O vodenicama | Prolazi se pored vodenice | Pored ćumura Budimlija je bila poznata i po vodenicama jer je na reci bilo u jednom momentu i 14 vodenica, danas imaju samo dve od koji je jedna aktivna. Putem kojim ste došli do nas pa na nekih 300m pre skretanja nalaze se ostatci stare vodenice, koja je stara više od 70 godina. |
| O Paprati | Paprat raste dužinom puta do Vodopada | Pripadaju jednoj od najstarijih grupa biljaka ( stare oko 300 miliona godina ) što znači da je to prasitorijska biljka koja je bila tu i za vreme dinosaurusa. Danas postoji preko 12.000 različitih vrsta i mogu dostići visinu i do 50m ali su većinom sve ovako male. Cveta od juna do septembra i ima lekovita svojstva (u srednjem veku se koristila protiv crvenih parazita) a njen koren se koristio kao sapun. Danas se koristi u stanovima i kućama kao prirodni osveživač vazduha a čaj od paprati je dobar protiv alergija. |
| O koprivi | Kopriva raste dužinom puta do vodopada | Višegodišnja zeljasta biljka koja ima višestruku namenu. Koristi se u ishrani ljudi, ali i za ishranu životinja, a njena lekovita svojstva poznata su od davnina. Stari Grci i Egipćani su koristili koprivu za masažu protiv reumatskih bolova i artritisa, a Rimljani kao hranu i lek. Interesantno je da su je ljudi još u bronzanom dobu koristili za pravljenje tkanina. U istu svrhu korišćena je i za nemačke uniforme u I svetskom ratu. Najznačajnije je napomenuti da kopriva sadrži izuzetno velike količine gvožđa. Bogatstvo ovim mineralom čini je najboljim prirodnim lekom protiv anemije. Pored gvožđa, ostali minerali koje kopriva sadrži su: kalcijum, magnezijum, fosfor i silicijum a veoma je bogata i vitaminom C. O koprive može da se pravi čaja ali i mnogobrojna ukusna jela kao što su čorbe, pite, rolati, salate i slično. |
| Mrmoljak ili triton | Prolazi se pored staništa tritona | Vrsta zaštićena zakonom u Republici Srbiji koja živi u Budimliji. Spada u klasu amfibija i porodicu kod nas poznatih Salamandera (lat. Salamandridae). Dužine su oko 10cm. Mužjaci su krupniji od ženki i poseduju kožni nabor koji se prostire celom dužinom tela i repa. Od marta do jula u sezoni parenja nastanjuju čiste vode ravnica i planinskih krajeva do 1000 metara nadmorske visine. Ostatak godine, tokom hibernacije provode u raznim staništima blizu vode što uključuje i obradive površine, šume, kamenje, ispod palih drva ili pod pokrovom lišća i pukotine u zemlji. |
| Grobovi u Budimliji | Prolazi se pored seoskog groblja | I dan danas je ostala tradicija da ljudi svoje najbliže sahranjuju na porodičnom imanju. Razlog je taj jer članovi domaćinstva na taj način žele da osiguraju da njihovi potomci neće prodati zemlju. |
| Potočni rak | Nastanjuje reku Budimliju | Zaštićeni zakonom u Republici Srbiji, medjunarodnim sporazumima i uredbom o zaštiti prirodnih retkosti a živi u Budimliji. Nastanjuje samo izuzetno čiste rečne tokove. Odatle i opravdano verovanje u narodu da su potoci u kojima žive rakovi izuzetno čisti. Spada u plemenite i najkvalitetnije vrste slatkih voda našeg kraja. Slatkovodni rakovi svoje daleke predke imaju u morskim rakovima. Dišu škrgama i površinom tela. Beskičmenjaci su i telo im je člankovito. Imaju jaka klešta a abdomen i rep obavijeni su snažnim mišićima. Mužjaci su razvijeniji, imaju šira ledja i veća klešta. Rakovi se mogu loviti samo u naučne i edukativne svrhe. |
| O vodopadu | Dolazi se do njega | Vodopad Skakavac je visok skoro 8 metara i 14. Je najviši vodopad u Srbiji. Nastao je na reci Budimliji. U davna vremena ovde su se sastajali parovi, koji su prema verovanju, kasnije imali srećan i blagorodan zajednički život jer se verovalo da vodopad donosi sreću. |
| O reci Budimliji | Staza vodi uz korito reke | Budimlija je potok koji od svog izvora do ušća sa rekom štirom je dugačak 7km. Budimlija izvire na 480m nadmorske visine i temperature vode na izvoru je uvek 12 stepeni nebitno od godišnjeg doba. Budimlija se uliva u Štiru koja teče svom dužinom kroz Loznicu i kasnije se uliva u Drinu. |
| Životinjski svet i lov u Budimliji | Krećemo se šumama Budimlije | Od životinja u Budimliji ističu se: fazani, pupavac, lisice, srndać. Na gučevu takođe ima i divljih svinja. Podrinjski kraj je izuzetno popularan za lov srndaća jer smo na trećem mestu po odstrelu sa nekih 250 jedinki po godini. |
Ukoliko se odlučite samostalno u šetnju pratite mapu: https://out.ac/IYcmIe
