Najbitnije informacije o stazi:
Ovde se nalaze sve zanimljivosti koje ćete saznati tokom šetnje sa vodičem:
| Tema | Povezanost sa stazom | Priča |
| O hajducima | Veruje se da su se hajduci skrivali po šumama Budimlije | Hajduci su bili odmetnici i razbojnici na srednjem Balkanu, ali i u drugim zemljama Osmanskog Carstva. Oni su kasnije postali predvodnici mnogih ustanaka i gerilskog rata protiv Turaka pa su vremenom postali sinonim za slobodoljubive ljude i borce za slobodu svog naroda. U hajduke je uglavnom odlazilo hrišćansko stanovništvo najčešće zbog straha za vlastiti život, kad bi ih pozvali da se pojave na sudu u gradu, bilo zbog neplaćanja poreza ili zbog neke druge optužbe. Hrišćani su u Osmanskom Carstvu imali slabu pravnu zaštitu, pa su tada radije birali odlazak u planinske šume nego da ostanu u svojim selima i čekaju da budu uhvaćeni. Vođa hajdučke družine bio je harambaša, pored njega u većim družinama istaknutu ulogu imaju još i kalauz i barjaktar. Kalauz je imao ulogu kretanja družine i komunikacije s ljudima, pa je morao znati više jezika, a barjaktar je imao važnu ulogu kod sastavljanja družine, jer je on birao ko može pod barjak. U skladu s vojničkom tradicijom onoga doba u hajduke se ide od Đurđevdana do Mitrovdana, a zima se provodi u vlastitom domu, ili kod jataka odmarajući se od letnjeg hajdukovanja. Četa je obično brojala 100 boraca. Do danas je ostalo nejasno stvarno podrijetlo reči hajduk. Po jednoj od teorija, reč hajduk je izvedena od turske reči hajdud, koju su koristili Osmanlije za ugarske pešačke jedinice. Po drugoj teoriji reč je izvedena od mađarskog hajtу (množina hajtok), koja znači gonič stoke. Taj posao je 16. veku bio važan ali i opasan, jer su bila potrebna čitava tri meseca kako bi se stado stoke iz južne Ugarske doeralo do Beča, na udaljenost od više od 600 km, pa su ti goniči redovno nosili i oružje. |
| O rudniku Zajača | Putevi kojima se ide u šetnju su putevi koji su rudari iz Budimlije i okolnih sela koristili za odlazak na posao u rudnik | Zajača je malo mesto koje se nalazi na 12km od Budimlije i Loznice. U njoj živi oko 500 stanovnika. Mesto je poznato po Rudniku Antimona i Olova. 60-ih godina je mesto bilo izuzetno razvijeno zbog velike eksploatacije rude kada je 90-ih prozvodnja stala zbog ekonomske sitacije. Ruda Antimona se koristi u pločama za olovne akumulatore ali i u mikroelektronici. |
| O Reci Budimliji | / | Budimlija je potok koji od svog izvora do ušća sa rekom štirom je dugačak 7km. Budimlija izvire na 480m nadmorske visine i temperature vode na izvoru je uvek 12 stepeni nebitno od godišnjeg doba. Budimlija se uliva u Štiru koja teče svom dužinom kroz Loznicu i kasnije se uliva u Drinu. |
| Gljive Budimlije | / | Budimlija je veoma bogata gljivama. Leti (u julu) obično kada su kišni dani šume Budimlije su prava trpeza za gljivare. Kod nas se mogu naće mnoge jestive gljive kao što su: mlečnice, vrganji, lisičarke, rujnice… |
| Životinjski svet u Budimliji | Prolazi se kroz šume Budimlije | Budimlija obiluje bogatim životnjskim svetom. Od divljih životinja svakako su najbrojnije srne i srdnaći, pored njih tu su i divlje svinje, zečevi, razne vrste ptica i insekata kao i šumske kornjače. Nekada preko obližnjih planina kao što su Boranja, Jagodnja i Rožanj Gučevo posete i vukovi. |
| Paprat (u narodu se zove i Bujad) | Tokom penjanja ima dosta paprati stazom | Pripadaju jednoj od najstarijih grupa biljaka ( stare oko 300 miliona godina ) što znači da je to prasitorijska biljka koja je bila tu i za vreme dinosaurusa. Danas postoji preko 12.000 različitih vrsta i mogu dostići visinu i do 50m ali su većinom sve ovako male. Cveta od juna do septembra i ima lekovita svojstva (u srednjem veku se koristila protiv crvenih parazita) a njen koren se koristio kao sapun. Danas se koristi u stanovima i kućama kao prirodni osveživač vazduha a čaj od paprati je dobar protiv alergija. |
| Kopriva (u narodu se zove žara) | Tokom penjanja ima dosta koprive stazom | Višegodišnja zeljasta biljka koja ima višestruku namenu. Koristi se u ishrani ljudi, ali i za ishranu životinja, a njena lekovita svojstva poznata su od davnina. Stari Grci i Egipćani su koristili koprivu za masažu protiv reumatskih bolova i artritisa, a Rimljani kao hranu i lek. Interesantno je da su je ljudi još u bronzanom dobu koristili za pravljenje tkanina. U istu svrhu korišćena je i za nemačke uniforme u I svetskom ratu. Najznačajnije je napomenuti da kopriva sadrži izuzetno velike količine gvožđa. Bogatstvo ovim mineralom čini je najboljim prirodnim lekom protiv anemije. Pored gvožđa, ostali minerali koje kopriva sadrži su: kalcijum, magnezijum, fosfor i silicijum a veoma je bogata i vitaminom C. O koprive može da se pravi čaja ali i mnogobrojna ukusna jela kao što su čorbe, pite, rolati, salate i slično. |
| Darja Aleksandrovna Korobkina | Penjemo se u podnožje Gučeva | Nedaleko od ovog mesta na koti 708., u rano jutro 2. oktobra 1914. godine, tokom Gučevske bitke, pomažući srpskim ranjenicima svoj život položila je i čuvena ruska bolničarka Darija Aleksandrovna Korovkina iz Petrovgrada.
Darija je bila bolničarka Drinske divizije II poziva. U teškim borbama kod Kurtovića kolibe istakla se do tada nevidjenim žarom i odvažnošću kada je u pitanju pomaganje povredjenim. U samo jednom danu Ruskinja je previla preko 100 srpskih ranjenika. Na obroncima Gučeva Darija odlazi u legendu koju naš narod pamti i danas. Čekajući na telefonsku liniju i odobrenje da krene u pomoć povredjenim nastradala je od granate koja je pogodila zemunicu. |
| Momčilo Gavrić | / | Najmladji vojnik svih armija sveta, Momčilo Gavrić, rodjen je 1. maja 1906. godine i odrastao je u ovoj mesnoj zajednici. Početkom avgusta 1914. godine austrougarski vojnici ubili su Momčilovog oca, majku, tri sestre, četiri brata i babu, a kuću koja se nalazi na 2km od ovog mesta zapalili. Momčilo se spasao tako što ga je otac poslao kod strica da nadje zapregu. Ostavši bez porodice i doma pošao je na Gučevo i tamo našao srpsku vojsku, Šesti artiljerijski puk Drinske divizije kojim je komandovao major Stevan Tucović. Kada im je ispričao šta se dogodilo vojnici su istog dana osvetili Gavrićevu porodicu a mali momčilo postao je vojnik u njihovim redovima.
Nosilac je Albanske spomenice, a bio je učesnik i Solunskog fronta gde je i ranjen. Posle Cerske bitke 1914. godine, sa samo osam godina stekao je čin kaplara. Vojvoda Živojin Mišić ga je na Kajmakčalanu 1916. godine, u desetoj godini unapredio u čin podnarednika. Momčilo Gavrić pohadjao je gimnaziju Henri Rajt u Engleskoj, zatim je završio grafičarski zanat u Beogradu. Oženio se Kosanom, koleginicom iz fabrike „Vapa“ u kojoj su oboje radili. Preminuo je 28. aprila 1993. u 86. godini života. |
| O Pupavcu | Dolazi se do vidikovca sa kog se često čuju pupavci | Dugokljuni i ćubasti pupavac je sigurno jedna od najneobičnijih ptica naših krajeva. Ime pupavac je stekao oglašavanjem „pu-pu-pu“, toliko karakterističnim da mu i naučni naziv Upupa epops otuda potiče. Ova ptica ima karakterističnu crnu ćubu na glavi. Porodica pupavca ima 89 vrsta. Jedna od njenih podfamilija su ptice nosoroga. Kod nas dolazi iz Afrike kao selica, pa stiže poslednjih dana meseca marta pojedinačno ili u parovima i ostaje do kraja avgusta, a zatim porodica po porodica polako odlazi prema jugu. Najradije se naseljava u selima blizu stada goveda, mada ga u Africi srećemo i u gradovima, blizu njegovog glavnog hranitelja čoveka. Kod nas pupavac je veoma bojažljiv i uvek na oprezu, nastanjuje livade ili šume kao da je uvek na oprezu od moguce opasnosti. Za ovu vrstu ptica posebno je zanimljiv odbrambeni mehanizam koji su razvili. Naime, mladi pupavci su izuzetno neprijatnog mirisa, toliko odbojnog da ih predatori zaobilaze u širokom luku. |
Ukoliko se odlučite samostalno u šetnju pratite mapu: https://out.ac/IYcxaG