Sa Vulović Vladimirom o Kur-salonu u Banji Koviljači

Sa Vulović Vladimirom o Kur-salonu u Banji Koviljači

Loznica, Banja Koviljača, Tršić,Tronoša, Gučevo, Drina… Stvarno mnogo lepih mesta za obići i videti, kao i za naučiti nešto novo. U ubrzanom tempu života, teško pronalazimo vremena za sebe, a jedan čovek je našao vremena da od propasti spase biser Banje Koviljače – „Kur salon“. U zadnjih par dana posetioci poznate kraljevske banje, kao i njeni meštani, mogu da uživaju u osvetljenom zdanju, da se dive i razmišljaju kako je nekad bilo. Nama je to dalo inspiraciju da glavnom pokretaču inicijative za spas Kur-salona, gospodinu Vuloviću, postavimo par pitanja.

Opet sija „Kur salon“

Kada i zbog čega si uplovio u turističke vode?

Negde pred kraj svoje fudbalske karijere, razmišljao sam o tome čime ću se baviti u budućnosti. S obzirom na to da sam zahvaljujući sportskim aktivnostima proputovao dosta, i pored engleskog naučio i španski jezik, odlučio sam se za turizam, koji sam po sebi nosi dosta aktivnosti, upoznavanja ljudi, putovanja. Nakon što sam pre desetak godina u Ministarstvu turizma Republike Srbije dobio licencu turističkog vodiča sa verifikovanim znanjem stranih jezika, otvorio sam svoj privatni turistički centar i zaplovio u turbulentne i nepredvidive vode privatnog preduzetništva.

Možeš li nam reći nešto o istoriji Kur Salona? O samoj Banji Koviljači, njenoj istoriji, ljudima, zgradama…     

„Kur salon“, otvoren 1932.godine, je svakako simbol Banje Koviljače, i prvo na šta ljudi pomisle kada se priča o ovome mestu. Mnogi su svoje najlepše dane i noći proveli u velelepnim salama „Kur salona“, i stizali i iz najudaljenih krajeva da bi zaplesali, zaigrali i proveli se u omiljenoj banji kraljevske porodice Karađorđević. Karađorđevići su izgradili čitav kompleks na nekada močvarnom zemljištu a sada jednom od najlepših parkova u Srbiji, a vile „Bosna“, „Koviljača“, „Dalmacija“, „Hercegovina“, muzički paviljon (Kula), Upravna zgrada, kupatilo „Kralj Petar I“ i „Kur salon“ su građeni u periodu od 1904 – 1932. godine. O tom bajkovitom životu u kraljevskoj Banji Koviljači sam pisao u svojim knjigama a evo nekih zanimljivosti o „Kur salonu“:

  • Ovde je otvorena prva kockarnica na Balkanu
  • Redovno su održavani balovi, a novinari sa bečkih dvorova su izveštavali o dešavanjima u „Kur salonu“
  • Dobio je ime po bečkom „Kur salonu“ (kura – na francuskom lečenje), s tim što je bečko zdanje sa brojnim izvorima unutar objekta bilo predviđeno za lečenje tela, a banjski „Kur salon“ za „lečenje duha“, provod, igre, ukusnu hranu i dobru zabavu..
  • Muzičari su plaćali da bi svirali u „Kur salonu“ i na tu priliku su čekali mesecima..
  • Konobari su imali toliko bakšiša da su zaboravljali da podignu plate
  • Istaknuti gosti ovoga zdanja bili su: Branislav Nušić, Žanka Stokić, Dobrica Milutinović, a goste je svojim tananim glasom uveseljavala tada najtiražnija pevačica Evrope, Sofka Nikolić (Cojle Manojle, Čuješ seko, Aj kolika je Jahorina planina…)
  • U „Kur salonu“ se igrao valcer, tango, čarlston, i mnoge druge igre koje su gosti uvežbavali mesecima pre dolaska u banju kako bi se na terasi ovoga zdanja predstavili u najboljem svetlu.
  • Ovo je bilo možda i najelitnije mesto u jednom periodu, u okvirima moćne Kraljevine Jugoslavije

Možeš li nam ispričati kako je došlo do toga da se zainteresuješ za obnovu Kur salona?

Kao veliki lokalpatriota, i neko ko se svaki dan, i kroz posao i privatno, susretao sa ružnim prizorima propadanja „Kur salona“, odlučio sam da pokrenem akciju za spas zdanja koje je već bilo opasano žutom trakom, kao poslednji čin pred samourušavanje. Nisam želeo da dozvolim da simbol moga mesta propadne, a da bar ne pokušam da se izborim sa „vetrenjačama“. Okupio sam svoje prijatelje i predstavnike banjskih Udruženja, koji su me i ranije podržavali u mojim akcijama i uz veliku podršku medija krenuli smo da tražimo rešenja. U početku je bilo obeshrabrujuće jer smo često u pojedinim institucijama nailazili na prepreke i izgovore tipa – „nema ništa od toga“, „to je Gordijev čvor Vuloviću, odustanite..“. Ipak, na svu sreću nismo odustali, prijatelji iz medija su konstantno izveštavali o našoj akciji tako da se priča o spasavanju „Kur salona“ uskoro pročula u čitavoj Srbiji i inostranstvu. Na vrhuncu  naše borbe najavili smo i mirni protest za spas „Kur salona“, a gospodin Pejak Branko iz našeg uduženja je ponudio svoj novac za sanaciju i dalju zaštitu od propadanja „Kur salona“. Nakon skoro jednogodišnje borbe, razgovora, pregovora, uspeli smo u svojim namerama. Država je pronašla rešenje, obezbedila veliku sumu novca za kompletnu rekonstrukciju „Kur salona“ (1,7 miliona evra), a mi smo na taj način dobili najbolju moguću satisfakciju za trud i energiju koju smo uložili u spas ovog jedinstvenog zdanja.

Šetnja „Putevima srpskih kraljeva“ je tvoj proizvod – kako si došao na ideju da je napraviš?

U jednoj od šetnji

Šetnja „Stazama srpskih kraljeva“ je moja autorska tura jednočasovnog obilaska centralnog dela Banje Koviljače, započeta  pre 6 godina. U međuvremenu se šetnja proširila, tako da je „stazama srpskih kraljeva“ prošetalo hiljade domaćih ali i stranih gostiju sa svih kontinenata. Uočio sam da ljudi koji dođu u Banju žele da se upoznaju sa kulturom, istorijom i kraljevskom tradicijom ovoga mesta, i odlučio da im ponudim jedan zanimljiv obilazak uz zanimljive priče i anegdote iz najsjajnijeg perioda kraljevske banje, a opet da ih ne opterećujem previše datumima, godinama, suvoparnim istorijskim činjenicama. Od samog starta mi je želja bila da gostima izmamim osmeh na lica, da ih oraspoložim i usput upoznam sa Banjom Koviljačom.

Pored domaćih turista, iz kojih si sve zemalja vodio turiste u obilaske?

Najbrojniji su domaći gosti i gosti iz Republike Srpske, a lepote Banje su upoznali i gosti iz Holandije, Švajcarske, Nemačke, SAD, Rusije, Italije, Australije, Poljske, Turske, Kazahstana, Francuske i mnogih drugih zemalja. Po prvi put su, posredstvom mog Turističkog centra, Banju Koviljaču posetile i grupe iz: Španije, Danske, Izraela, Indije, Libana, Meksika.

Ima li neka anegdota vezana za Kur salon ili zanimljiva priča koju bi podelio sa nama?

Brojne su anegdote koje gosti tokom obilaska vole da salušaju. Ima jedna o nekadašnjem, prećutnom dogovoru medicinskog (lečilišta) i ugostiteljskog dela Banje Koviljače (hoteli, kafane, saloni). Naime, pacijenti su se nakon burnog provoda u „Kur salonu“ i banjskim kafanama, uz pratnju muzike, u ranim jutarnjim časovima na svom putu do bolničkih soba neretko susretali sa doktorima koji su kretali na posao. Pacijenti bi okretali glavu na jednu stranu, doktori na drugu. Niko nikog nije video, niko ništa nije čuo, mamurni gosti stižu na vreme na terapije i kreću sa lečenjem tela, nakon iscrpljujućeg „lečenja duha“. Puna kasa i u lečilištu i u kafanama. A gosti? Gosti najzadovoljniji od svih…

Do sada si napisao tri knjige o istoriji Banje Koviljače. Koja ti je najdraža i zbog čega?

Banja Koviljača – čuvena „sa svoje lekovitosti i romantike“ je moja treća knjiga, nakon knjige „Kovilje“ izdate 2010-te i edicije „Kraljevska Banja Koviljača“ izdate tri godine kasnije. S obzirom na to da se bavim turizmom, ideja mi je u početku bila da banjskim gostima ukratko, u jednoj brošuri predstavim istoriju i tradiciju Banje Koviljače. Međutim, kada sam krenuo da pišem i istražujem, bio sam impresioniran statusom koji je Banja Koviljača imala u okvirima moćne Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, i smatrao sam da bi bilo šteta da se tako bogato kulturno nasleđe ne predstavi javnosti na adekvatan način. Umesto brošure, nakon par godina rada, iz štampe je izašla knjiga „Kovilje“ u kojoj su po prvi put predstavljene fotodokumenta, priče i zanimljivosti iz najsjajnijeg perioda jedne od omiljenih banja dinastije Karađorđević. Želja mi je od samog starta bila da se i mlađe generacije iz Koviljače upoznaju sa izuzetnim nasleđem svoga mesta. Da budu ponosne na činjenicu da žive u mestu koje već više od jednog veka nosi epitet „kraljevsko“. Sve knjige su mi drage i interesantne na svoj način. Možda mi je prva, dugoočekivana, najviše prirasla za srce, mada su naredne dve verovatno po značaju i sadržini prevazišle „Kovilje“.

Treća knjiga

Kako naši čitaoci / pratioci mogu doći u posed tih knjiga?

Knjige se mogu kupiti u turističkim poslovnicama u Loznici i Banji Koviljači, kao i direktnom narudžbinom na broj telefona 063 8229 711 ili slanjem upita na mejl adresu office@banjakoviljaca.org

Da li pripremaš nešto novo u svrhu promocije turizma Podrinja?

U planu mi je i par novih, tematskih obilazaka Banje Koviljače i okoline, uz već postojeće, kao i nove akcije za lepšu i uređeniju Banju Koviljaču.

Da li bi želeo da nam kažeš još nešto što nismo pitali?

Želim da svima vama u resortu Budimlija čestitam na brojnim uspesima i na inovativnom pristupu turističkoj delatnosti koji je nedostajao na turističkoj mapi Podrinja, i koji je vama doneo izuzetne rezultate, a lozničkom kraju mnogo veću posećenost. Želim vam da tako nastavite i ubuduće.

Vladi želimo i javno da se zahvalimo na izdvojenom vremenu i na tome što je pravi turistički ambasador lozničkog kraja, kao i na lepim rečima i željama koje nam je uputio na kraju intervjua. 

Iskreno se nadamo da će oni koji treba i oni na kojima je odgovornost brzo uvideti koliko je razvoj turizma bitan za jednu zemlju, a turizma nema bez kulturno-istorijskih spomenika, prirodnih dobara, kvalitetnih smeštajnih kapaciteta, ukusne hrane i bogatog dodatnog sadržaja. Za što više Vlada među nama – do sledećeg teksta, puno vas pozdravlja ekipa Budimlije!

Ukoliko vam se tekst dopao 😀 , možete ga podeliti na društvenim mrežama, kao i ostaviti vaš komentar ispod. Puno nam znači vaše mišljenje.

 

 

 

2 Responses

  1. Darko Gajić kaže:

    Skroman čovek koji zna pos’o.
    Živi bili.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *