Najbitnije informacije o stazi:
Ovde se nalaze sve zanimljivosti koje ćete saznati tokom šetnje sa vodičem:
| Tema | Povezanost sa stazom | Priča |
| O zaselku | / | Budimlija je zaselak koji pripada većem selu tj. Mesnoj zajednici koja se zove Trbušnica i koja broji oko 2000 ljudi. Sama Budimlija ima 25 domaćinstava i nešto maje od 100 stanovnika. Većina stanovnika se bavi poljoprivredom ili radi u turizmu. |
| O poreklu imena Budimlija | / | Deo Trbušnice koji se graniči sa Zajačom zove se Budimlija. Naziv sela Budimlija izveden je od sorte jabuka “budimka” koja se gajila u celom selu, a posebno u tom zaseoku. Postoji i priča da je ovaj naziv vezan za pojavu rudara koji su došli iz Madjarske (Budima) i radili u rudniku Zajača. Istoričari su još zapisali da se u brdovitom delu Trbušnice ističe zaravan Budimlija, predeo bogat dobrom travom i pogodan za gajenje pšenice i kukuruza. |
| Kuće u Budimliji | Prolazi se pored stare kuće | Kuće se su pre gradile na više spratova. U prizemlju je uvek bio podrum gde su se čuvale namirnice ili se držala stoka ukoliko nisu imali zasebnu štalu. Građevinski materijali su obično bili drvo i kamen a zidovi su se pravili od blata u koje se ubacivala svinjska dlaka kako bi bolje povezala smesu. U Gornjem delu je postojala obično samo jedna prostorija u kojoj su svi članovi porodice živeli, spavali i obedovali. WC je uvek bio van kuće. |
| Močvara | Prolazi se pored močvare | Močvare su plitke stajaće vode, odnosno tlo natopljeno najčešće slatkom vodom, koje se odlikuje niskom pH vrednošću (odnosno kiselošću) i bioraznolikošću staništa za mnoge biljne i životinjske vrste, kao što su vodozemci, ribe, ptice i gmizavci. Mnoge su močvare ugrožene ili su u prošlom veku i ranije potpuno isušene zbog potreba poljoprivrede za obradivim površinama ili iz zdravstvenih razloga (malarija). U novije vreme je došlo do promene odnosa prema močvarama. Shvaćen je njihov značaj za ukupnost čovekove životne sredine. |
| Repetitor | Kada se popne na brdo, vidi se novi televizijski repetitor | Novi repetitor je izgrađen na mesto starog koji je srušen tokom nato bombardovanja. Pored tornja, obardovan je i planinarski dom na Gučevu jer je on služio kao kasarna međutim na sreću nije bilo ljudskih života. |
| Gučevo planina | Pruža se pogled na planinu Gučevo kada se popne na brdo | Najviši vrh Gučeva je Cri Vrh visine 779m. Gučevo se pruža pravcem severozapad-jugoistok u dužini od 10km. Brojni potoci otiču sa Gučeva prema rekama Jadar i Drina. Na njemu izbijaju i termo-mineralni izvori i čine Banju Koviljaču. U neposrednoj blizini vrha nalazi se spomen Kosturnica posvećena srpskim i austrougarskim vojnicima koji su izginuli u bitci 1914 godine. Spomenik je visine skoro 17m i u njemu se nalaze posmrtni ostatci 3200 vojnika. Od životinjskog sveta na Gučevu su zastupljeni: srdnać, lisica, fazani i divljne svinje. |
| Gučevska bitka | Pruža se pogled na planinu Gučevo kada se popne na brdo | Gučevska bitka vodjena je na ovim prostorima u Prvom svetskom ratu i trajala je čitavih 55 dana. Od druge polovine septembra do početka novembra 1914. godine. Poznata je kao prva rovovska bitka i bitka iznad oblaka. Najžešće i iscrpljujuće borbe vodjene su na koti 708., Eminovim vodama i Kulištu. Spašavajući se od udara austrougarske artiljerije, srpske snage kopale su rovove što bliže neprijatelju, na pojedinim mestima udaljenost je iznosila 7-10 metara. Neprijatelj je tokom Gučevske bitke koristio i za to vreme nova i savremena oružja. Prvi put su upotrebljene svetleće rakete, bacači mina, topovi velikog kalibra sa pancirnom municijom, tromblonske mine itd. Bila je to idealna prilika da se na delu pokaže da: „Boj ne bije svijetlo oružje već boj bije srce u junaka.“Srpska vojska se branila kako je znala i umela. Nedostatak municije rešavan je pucanjem samo najboljih strelaca ali i dovitljivošću. Čegrtaljke su pravljene od drvenih oblica sa tako savršenom imitacijom pucanja mitraljeza da ih i najizvežbanije uho nije moglo razlikovati. Upotrebljavane su u bliskoj borbi sa ciljem da obmanu neprijatelja u proceni broja mitraljeza i njihovoj rasprostranjenosti. Ipak, svaka dovitljivost sa obe strane imala je granicu. Odlučivalo je oružje, hrabrost, upornost, oficirska drskost u odbrani i napadu…Poslednja faza Gučevske bitke otpočela artiljerijskim udarima je 5. i 6. novembra 1914. godine po koti 708. Projektili su prosto zatrpali srpske rovove i naneli braniocima velike gubitke. Ranim jutrom 6. novembra izvršen je snažan pešadijski napad koji je rezultirao borbom prsa u prsa i povlačenjem srpske vojske na rezervne položaje. U toku dana Austrougarske jedinice zauzele su Gučevo. Uporan i žilav otpor srpske vojske zaustavio je austrougarsku silu čitava dva meseca i dao vremena Vrhovnoj komandi i generalu Živojinu Mišiću da pripremi odsudnu bitku na Kolubari. Srpski narod će pamtiti Gučevo po junaštvu, prinosu i izdržljivosti svojih boraca, ličnom primeru oficira i bratskoj pomoći dobrovoljaca. |
| O drvetu hrasta | Prolazi se kroz hrastovu šumu. | Hrast je listopadno drvo iz porodice bukvi. U rodu je opisano oko 300 vrsta a u Srbiji je zastupljeno 10-ak od koga su najčešći Lužnjak, Kitnjak i Cer. Ove vrste čine oko 25% od ukupnog šumskog fonda Srbije a nekada su činile i 80%. Šume hrasta su, posle bukovih, najzastupljenije i najznačajnije šume u Srbiji. Drvo hrasta se koristi za izradu nameštaja, ikona ali i kao drvo za ogrev. Plod hrasta je žir i on se ranije koristio u ljudskoj ishrani a sada se koristi obično za stoku (svinje). U hrastovim šumama najbolje uspevaju tartufe. Drvo hrasta je jako bitno u slovenskoj mitologiji, kod Slovena je hrast bio sveto drvo boga groma Peruna. Drvo hrasta se unosi za badnje veče kao badnjak čije značenje je da čuva dom. |
| Voćarstvo u Budimliji | Prolazi se pored malinjaka | Od voća u Budimliji se gaje kupine, trešnje, šljive, kajsije. Međutim najčešća voćka koja se gaji na ovim prostorima je malina. Malina je viđegodišnja žbunasta biljka koja ima skoro 200 vrsta. Malina je idealna za gajenje na nadmorskim visinama 400-800m. Potrebno joj je dosta voda da bi rasla pošto joj korenov sistem nije mnogo razvijen. Srbija je treća zemlja u svetu po proizvodnji maline iza Rusije i Poljske a ispred Amerike. |
| O konaku | Prolazi se pored njega | Konak je reč turskog porekla koja je izvorno značila; dom, dvor, prenočište, noćenje. Konak je takođe i deo manastira, obično nezavisni objekat – namenjena prvenstveno noćenju i svakodnevnom boravku monaha. Konakom se zvala i kuća za odmor za pošto pre nije bilo hotela putnici namernici su tu odsedali tokom svojih putovanja. Konak je bio vrlo jednostavan i sastajao se od jedne prostorije u kojoj se nalazi obično samo krevet i obaveza svakog putnika je bila da konak ostavi istim kao što ga je zatekao. |
Ukoliko se odlučite samostalno u šetnju pratite mapu: https://out.ac/IYcuMO